SOLARNA
ENERGIJA

Omogućavamo vam da je koristite
 
 
 
 
 
 
 
© 2018. Solarmirror.eu
Sva prava zadržana
Nemačka: +49 (0)15756246122
Srbija:      +381 65 8 549 656
SOLARNA ENERGIJA - BESPLATNA ENERGIJA

Sunce nam svaki dan šalje 10.000 puta više energije nego što momentalno potroše šest milijardi ljudi.

Ova ponuda je poklon neba, sunčeva energija može pokriti sve energetske potrebe čovečanstva, za to bi trebalo samo delič površine zemlje biti prekriven solarnim sistemima.

Međutim ovaj ogromni izvor energije se momentalno samo malo koristi.

Sunčeva energija ne šteti okolini, ne utiče na klimu, besplatna je i dovoljna za još 4,5 milijarde godina.

Kako bi solarni uređaj morao biti urađen, da bi nam i zimi koristio. Da li je to uopšte moguće?

Naša neiscrpna centrala, sunce ima površinsku temperaturu od oko 5500° C. Ova enormna energija može i mora se iskoristiti. Uslov za to je primena odgovarajuce tehnike.

Koja tehnika je međutim za ovo odgovarajuća?

Jedna tročlana porodica ima na primer dnevnu potrošnju vode od oko 120 l. Ova količina trebalo bi da se putem sunčeve energije zagreje na najmanje 50° C, i zimi, kod temperatura ispod 0° C.

Solarna energija, među svim obnovljivim izvorima energije, ima daleko najveći potencijal.

Energija sunca

Sunčeva energija ili solarna energija je energija koju sunce proizvodi nuklearnom fuzijom. Intenzitet sunčevog zračenja iznosi na granici atmosfere oko 1,367 kW/m².

Zračenje koje pod pravim uglom pada na zemlju (kada je nebo vedro) iznosi još uvek oko 0,8 - 1 kW/m2 (Slika 1. Upad sunčevih zraka pod a).

Raspodela sunčeve energije

Zemlja nije ploča okrenuta suncu, već kugla. Time sunčevi zraci ne padaju pod pravim uglom na zemlju, vec najčešce ukoso. Na površini na koju sunčevi zraci padaju ukoso, intenzitet sunčeve energije je smanjen.

Zbog ove kosine iskorišćenost sunčeve energije je znatno manja, pogotovu rano prepodne i kasno popodne. U oba slučaja, ugao pod kojim padaju sunčevi zraci je daleko ispod 40°. U zimskim mesecima ovo se jače ispoljava. (slika 1, Upad sunčevih zraka pod b.)

Ovom problematikom naročito su pogodeni fiksno montirani solarni sistemi.
Sl. 1 Ista količina energije, koja se sunčevim zracima prenosi na površinu zemlje, u zavisnosti od ugla, pada na površinu različite veličine.
Više energije putem odgovarajućeg ugla upada sunčevih zraka

Ugao kosine kod fiksno montiranih solarnih sistema najcešce je prilagoden samo letnjem vremenu. Čak i u ovom slučaju onisu samo malo časova dnevno optimalno okrenuti prema suncu.
Sl. 2 Upoređenje. Količina energije kod sistema sa vođenjem i kod fiksno montiranih sistema.
Ako se medutim solarni uredaj upravlja prema položaju sunca, od izlaska do zalaska sunca se dobije mnogo više energije. Približno isti rezultat iskorišćavanja energije oba sistema data je samo u podne.

Prednost solarnog sistema sa vođenjem, jasno se vidi u gore pokazanom dijagramu. Kod ovog sistema iskorišćenje energije je veće do 40%.
Promena optimalnog ugla upada zraka (90°), neumitno vodi do rasipanja sunčevog svetla. Pri tome se određena količina energije raspodeljuje na veću površinu (na primer prepodne ili popodne).